ЕвроАзија Рус Срб

Валдај 2021 – Путинов историјски говор

21. октобра 2021. године, на XVIII Међународном дискусионом клубу „Валдај“, Председник Русије, Владимир Путин одржао је још један историјски говор.

Од пада Берлинског зида 1989.г. и завршетка Хладног рата, пре три деценије, човечанство је ушло у нови историјски период. Наступило је време Униполарног света и потпуне доминације Запада. Путинов историјски говор у Минхену 2007. представљао је почетак борбе против овог униполарног поретка и почетак стварања мултиполарног света. Сада, овај вероватно најзначајнији Путинов говор икада, означава коначни крај Западне (фаустовске) културе и почетак Pax Eurasiatica.

Говор у целини можете прочитати и погледати: на руском овде, или на енглеском овде.

Издвајамо неколико цитата из говора који осликавају вредности Евроазијског света, са коментарима испод текста.


климатске промене и деградација животне средине су толико очигледне да више ни најлалкомисленији људи не могу да их игноришу. … више је немогуће негирати да се ови процеси погоршавају и да нешто мора да се предузме.

о животној средини (еколошком стању планете)

Сви ми људи живимо на једној планети и осим ње немамо друго место за живот. Најбогатији и најутицајнији људи Запада, као решење проблема загађења животне средине, планирају да преселе обичне смртнике у орбиталне котејнере (милијардер Џеф Безос) или на Марс (милијардер Илон Муск) и да само мали број одабраних остану да живе на Земљи, дотле Русија и Кина гледају како да сачувају планету Земљу за целокупно човечанство.


Све указује на то да је постојећи модел капитализма – што је данас основа друштвеног уређења у великој већини држава – истрошен, и више не нуди решења на све већи број збуњујућих противуречности.

постојећи модел капитализма је превазиђен

А где су ти хуманистички принципи Западне политичке мисли?
У пракси се показало да их нема, само празне приче, разумете ли?

о Западној хипокризији

У сржи западног капитализма је похлепа, такав систем је могао да функционише док су постојале колоније које су немилосрдно пљачкане и на чији рачун су људи на Западу могли удобно да живе. Сада када то више није могуће, систем изједа сам себе.


У протеклим декадама, многи су се разметали привлачним концептима, тврдећи да је улога државе застарела и превазиђена. Глобализација је наводно учинила националне границе анахронизмом, а суверенитет препреком напретку. Знате, рекао сам то и раније а поновићу и сада: тако су говорили и они који су хтели да отворе границе туђих држава, ради интереса својих конкурентских предности – ето шта се заправо дешавало.

Једино суверене државе могу ефикасно да одговоре на актуелне изазове и задовоље потребе грађана.

о држави и суверенитету

Питање државе и државног суверенитета више није идеолошко већ егзистенцијално питање. У питању је опстанак самог народа. Нажалост, судбина Срба кроз целу нашу историју је одличан пример за то. Губитак државе увек је праћен и страдањем народа а од средине ХХ века до данас и постојање државе али без суверенитета такође доводи до страдања. Историја нас учи да једино суверена српска држава може да заштити народ.


немогуће је наметати било шта било коме, било то принципи друштвено-политичких структура или вреднопсти које, неки из сопствених разлога, називају унверзалним. На крају крајева, јасно је да када удари криза, остаје само једна универзална вредност а то је – људски живот, а како га заштити, свака држава одлучује за себе у складу са својим могућностима, културом и традицијом.

о универзалним вредностима

Гледамо са запрепашћењем, на процесе који се одвијају у државама, које су навикле да себе сматрају носиоцима прогреса. Наравно, ти друштвено-културни потреси, који се дешавају и у САД и у Западној Европи, нису наша ствар, ми не идемо туда. Неки људи на Западу су уверени, да агресивно избацивање целих страница сопствене историје, „обрнута дискреминација“ већине у интересу мањине или захтеви да се одбаце уобичајено разумевање тако базичних појмова као што су мама, тата, породица или чак различитост полова – то је по њиховом мишљењу напредак на путу друштвене обнове.

Знате, хтео бих још једном да истакнем, то је њихово право, и ми им се не мешамо. Само вас молимо, даље од наше куће са тим. Ми имамо другачије светоназоре, у сваком случају, велика већина Руског друштва – могло би да се каже и прецизније – да је наше гледиште по том питању: ми држимо да се морамо ослоњати на наше властите духовне вредности, на нашу историјску традицију, на културу нашег многонационалног народа.

о „социјалном прогресу“ – идеологији џендеризма

Пропагатори такозваног социјалног прогреса верују да они стварају друштво са неком врстом нове и боље свести. Нека им, заставе у руке, како би код нас рекли, само напред. Једну ствар хоћу да кажем у вези са тим: њихови рецепти уопште нису нови. Можда ће то некоме бити зачуђујуће али ми у Русији смо већ прошли кроз то. Бољшевици су, после револуције 1917. године, ослањајући се на учења Маркса и Енгелса, такође говорили да ће да промене постојећи поредак, не само политички и економски, већ и сам појам морала, основу здравог друштва. Разарање вековних вредности, вере, односа међу људима до потпуног одбацивање породице (да, и то смо имали), учење и подстицање да се пријављују вољени – све ово је проглашено прогресом и, узгред, било подржано од стране света и било веома модерно, исто као и данас. Иначе и Бољшевици су били апсолутно нетрпељиви према другим мишљењима.

О бољшевизација Западног друштва

Валдај, 21.октобар 2021. – Путинов говор (енгл.)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *