Русија и Кина
ЕвроАзија

Заједничко писмо амбасадора Русије и Кине у САД – поводом Скупа за Демократију

Своје мишљење о архаичном скупу који организује Вашингтон у жељи да обнови своју хегемонију, нама тако добро познату, амбасадори Русије и Кине објавили су у америчком часопису National Interest.

САД ће одржати онлајн Самит за Демократију од 9.до 10. децембра 2021. године, овлашћујући себе да одреде ко треба да присуствује догађају, а ко не, ко је „демократска земља“ а ко нема право на такав статус. Очигледан производ хладноратовског менталитета САД, то ће подстаћи идеолошку конфронтацију и поделу у свету, стварајући нове „линије раздвајања“. Овај тренд је у супротности са развојем савременог света. Немогуће је спречити формирање глобалне полицентричне архитектуре, мада то реално може закомпликовати процес. Кина и Русија одлучно одбацују овакав потез.

Мир, развој, правичност, правда, демократија и слобода су заједничке вредности човечанства. Демократија није прерогатив одређене земље или групе земаља, већ универзално право свих народа. Она може бити реализовано на више начина, и не постоји само један модел који одговара свим државама. Да ли одређени начин функционише у некој земљи зависи од тога да ли је у складу са објективним околностима те земље, да ли је у складу са трендовима времена и да ли доноси економски развој, социјалну стабилност и напредак, и пружа бољи живот људима. На крају, он се ослања на подршку народа и доказаће се његовим доприносом напретку људи.

У складу са тим, главни критеријум демократије мора бити у вези са народом, тј. да ли народ има право да управља својом земљом, да ли су његове потребе задовољене и да ли има осећај остварености и среће. Ако се људи пробуде само када треба да дају своје гласове и пошаљу назад у хибернацију када се гласање заврши, ако им се током кампања сервирају слаткоречиви слогани, али немају право гласа након избора, ако се током кампање заводе лепим обећањима, али након тога оставе на хладноћи, то није права демократија.

Оно што Кина има је свеобухватна, социјалистичка демократија целог-процеса (whole-process). Она одражава вољу народа, одговара стварности земље и ужива снажну подршку народа. У Кини, народ има право на изборе и може активно учествовати у управљању земљом, вршећи своју моћ кроз Народне скупштине на националном и другом нивоу. У Кини постоји осам некомунистичких странака укључених у управљање, као и јединствени систем и одговарајуће институције за политичко саветовање. Постоје широке и довољне консултације и дискусије о питањима која се тичу акутних интереса људи пре него што се донесе било каква одлука. Политике и мере могу се предузети само ако постоји консензус да је то оно што људи желе и да ће служити њиховим потребама. Доказано је да демократија целог-процеса функционише у Кини и делује веома добро. Кина позива на стварање заједнице са заједничком будућношћу за човечанство. Као становници истог глобалног села, требали би да међународне односе решавамо консултацијама.

Русија је демократска федерална, правна држава са републиканским обликом власти. Демократија је основни принцип њеног политичког система. Демократске институције су додатно ојачане амандманима на Устав усвојеним на референдуму 2020.године. У Русији је развој демократије уско повезан са културом и традицијом. Традиција њеног парламентаризма датира више од сто година. Руски политички систем се непрекидно развија и потребно му је стабилно и мирно окружење које гарантује права и интересе свог народа.

Демократија није само унутрашње уређење; она се такође мора одразити и у међународним односима. Истински демократска влада ће подржати демократију у међународним односима. Она неће спроводити хегемонију и поделу у иностранству док изграђује демократију и јединство код куће. Пут ка просперитету нација лежи у уважавању и међусобној сарадњи, без обзира на разлике у ставовима по одређеним питањима.

Суверенитет, сигурност и интереси развоја земље не би смели бити нарушени. Мешање у унутрашње послове других земаља – под изговором борбе против корупције, промовисања демократских вредности или заштите људских права – ометајући њихов развој, машући великим штапом санкција, и чак нарушавајући њихов суверенитет, јединство и територијални интегритет, у супротности је са повељом УН-а и другим основним нормама међународног права и очигледно антидемократски.

Ниједна земља нема право да суди огромном и разноврсном политичком пејзажу света по једном критеријуму, и да приморава друге земље да копирају нечији политички систем кроз обојене револуције, промене режима, па чак и употребу силе, што је у супротности са међународним правом и очигледно је антидемократски.

Међународни односи се морају одвијати у складу са принципима свеобухватних консултација, заједничког доприноса и обостране користи и решени у духу истинске мултилатералности. Требало би да постоји инклузивније глобално управљање, а не нешто попут „сила Бога не моли“. Истицање супериорности и стављање увек себе на прво место су чин хегемонизма и унилатеризма (једностраности), и очигледно су антидемократски.

Заједничка сигурност и развој су преовлађујућа тежња међународне заједнице. Употреба идеологије за свргавање других земаља и промовисање геостратегије апсолутне сигурности резултираће поделама и сукобима и очигледно је антидемократски.

У свету постоји само један међународни систем, тј. међународни систем базиран на Уједињеним Нацијама. Постоји само један међународни поредак, односно онај који се ослања на међународно право. И постоји само један скуп правила, односно основне норме које регулишу међународне односе засноване на циљевима и принципима Повеље УН-а. Парадирање „међународног поретка заснованог на правилима“ (rules-based international order) без помињања УН и међународног права и покушај замене међународних правила диктатима одређених блокова спада у категорију ревизионизма и јасно је антидемократски.

Није нам фалило ратова и преврата широм света, да би се доказало да ће ширење „демократије“, њеног политичког система и вредности против других земаља озбиљно нарушити регионални и међународни мир, сигурност и стабилност. Бомбардовање Југославије, војна интервенција у Ираку, Авганистану и Либији и „демократске промене“ не доносе ништа осим штете. Државе би се требале фокусирати на квалитетно вођење властитих послова, а не на надмено критиковање других. Нема потребе за бригом о демократији у Русији и Кини. За неке стране Владе би било боље да размишљају о себи и о ономе што се дешава у њиховој кући. Да ли је слобода када се различити протести у њиховим земљама растурају гуменим мецима и сузавцем? Не личи много на слободу.

Суочене са низом глобалних изазова, државе под хитно морају ојачати координацију и сарадњу ради заједничког напретка. Нарочито данас, када међународна заједница треба да побољша сарадњу између свих земаља ради борбе против пандемије КОВИД-19, промовишући економски развој и неутрализацију прекограничних претњи.

Кина и Русија позивају земље: да престану да користе „дипломатију засновану на вредностима“ (value-based diplomacy) за изазивање подела и сукоба; да практикују међусобно поштовање и обострано корисну сарадњу у међународним односима и да раде на хармоничном суживоту између земаља са различитим друштвеним системима, идеологијама, историјом, културама и нивоима развоја.

Анатолиј Антонов је руски амбасадор у Сједињеним Државама.

Кин Ганг је амбасадор Народне Републике Кине у Сједињеним Државама.

Извор: https://nationalinterest.org/feature/russian-and-chinese-ambassadors-respecting-people%E2%80%99s-democratic-rights-197165

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *